Stanica

   

Stanica

 

Zgrada je građena od 1854. do 1857. god. Po projektu i pod nadzorom ing. Franca Doletska. U početku je imala 4 koloseka. Zbog ogromnog interesovanja za prevoz robe i putnika 1873. godine proširuju se kolosečni kapaciteti i izgrađuje se prvi industrijski kolosek u jugoistčnoj Evropi (paromlin “Danfil”). Novo proširenje se izvodi 1883. godine nakon izgradnje pruge za Zrenjanin. A sledeća 1910. godina prilikom povlačenja nemačka vojska je minirala središnji deo stanične zgrade, pri čemu je razorena čekaonica III razreda, stanični restoran i vestibil. Do 24.11.1944. godine šteta je sanirana i zgrada stanice je osposbljena. Zadnja rekonstrukcija zgrade je obavljena 2007. godine.

Značajni vozovi koji su saobraćali ovom prugom

1861. – 1878. godine“Keleti express” Beč (Wien) – Budimpešta (Budapest) – Segedin (Szeged) – Kikinda – Temišvar (Timisoara) – Bazjaš

1878. – 1883. godine“Orijentalna ekspresna linija” Beč (Wien) – Budimpešta (Budapest) – Kikinda – Temišvar (Timisoara) – Oršava.

1883. – 1895. godine – ”Orijent express” Bulonj – Pariz – Beč – Budimpešta – Kikinda – Temišvar – Bukurešt (Bucuresti). Ovaj voz od 1890. godine dobija kola za Istanbul, koja se od Varne prevoze trajektom.

15.11.1895. – 1914. godine – “Orijent express” Bulonj – Pariz – Beč – Budimpešta –Kikinda – Temišvar – Bukurešt.

15.11.1895. – 1914. godine “Oostende express” London (Trajektom) – Oostende –Brisel (Bruxeles) – Beč – Budimpešta – Kikinda – Temišvar – Bukurešt – Konstanca (trajektom) – Istanbul.

Maj 1912. – 1918. godine “Keleti express” Berlin – Budimpešta – Kikinda – Temišvar –Bukurešt.

1918. – 02.04.1921. godine – “Orijent express” Pariz – Beč – Budimpešta – Kikinda –Temišvar – Bukurešt.

02.04.1921. godine – 1940. godine – “Simplon Orijent express” Pariz – Milano –Venecija – Ljubljana – Zagreb – Vinkovci – Subotica – Kikinda – Temišvar – Bukurešt.

1932. – 1941. godine “BV express” Trst (Trieste) – Ljubljana – Zagreb – Vinkovci –Subotica – Kikinda – Temišvar – Bukurešt.

1941. – 1944. godine ”Balkan Express” Berlin – Budimpešta – Subotica – Kikinda –Temišvar – Bukurešt.

1966. – 1980. godine ”Bucuresti express” Bukurešt – Temišvar – Kikinda – Subotica –Zagreb – Rijeka.

1972. – 1973. godine “Simplon Orijent express” Bukurešt – Temišvar – Kikinda –Subotica – Vinkovci –Zagreb – Ljubljana – Trst – Venecija (Pariz).

Zanimljivosti

Za izradu železničkih pragova za ovu prugu posečeno je 10 ha hrastove šume stare 60 godina.

Vuču vozova su, u početku, obavljale četiri parne lokomotive proizvedene u Belgiji. Nosile su imena: “Pešta”, “Austrija”, “Komarom” i “Hont”. Do 1906. godine stanica je osvetljavana gasnim lampama (petrolejkama). Te godine je izgrađena električna centrala i kikindska stanica postaje prva koja dobija električno osvetljenje.

Prvi put u svetu je građen most (kod Segedina) ubacivanjem betona pod vazdušnim pritiskom u metalne cevi za stubove.

Prvi put u svetu je primenjeno spajanje metalne konstrukcije mosta zakovicama.

Prvi doktorat iz oblasti tehnike odbranjen na budimpeštanskom univertzitetu je bio na temu “Provera metalne konstrukcije mosta kod Segedina” (Prvi doktor tehničkih nauka Kosalka Janoš).

Prvi put u svetu, na ovoj pruzi je primenjeno telegrafsko sporazumevanje za regulisanje saobraćaja.

Konstrukcija vodocrpne stanice za napajanje lokomotiva vodom, po ideji inženjerskog odelenja u Kikindi, je patentirana i postala obavezna za sve pruge u carevini.

Prvi industrijski kolosek u Jugoistočnoj Evropi je izgrađen u Kikindi za potrebe paromlina “Danfil”.

 

Read More

Pruga

   

Pruga

 

12.05.1853. godine data koncesija za izgradnju pruge Segedin (Szeged) – Velika Kikinda (Kikinda) – Temišvar (Timisoara) Carskom kraljevskom slobodnom udruženju austrijskih železnica STEG (K.k.privillegierte Osterrichisch Staatseiserbahn -Gesellscaft). Pravo eksploatacije je dato na 90 godina. Prugu su projektovali Matijas Seto i Jozef Koler. Glavni i nadzorni inženjer je bio Franc Doletsko. Glavni projekat za prugu  je uradilo francusko preduzeće “Ernest Ganini”. Građena je po standardima za pruge i ranga. Bila je to 13. pruga u carevini, a prva u jugoistočnoj Evropi. Dužina pruge je 113,5 km. Bio je to deo 700 kilometara duge trase Beč (Wien) – Požun (Pozcony/Bratislava) – Pešta (Pest) – Segedin (Szeged)    Velika Kikinda –Temišvar (Timisoara) – Bazias (Bazjaš).

15.11.1857. godine – Puštena je u redovan saobraćaj.

27.12.1881. godine – data dozvola za izgradnju pruge Velika Kikinda (Kikinda) – Veliki Bečkerek (Zrenjanin), Danielu Erneu i mađarskoj državnoj banci. Dužina ove pruge je 70,5 km.

1882. godine – Prelazi u vlasništvo austrougarskih državnih železnica “OMAV”.

08.07.1883. godine – Puštena je u saobraćaj pruga Velika Kikinda (Kikinda) – Veliki Bečkerek (Zrenjanin). Nastavak ove pruge do Pančeva je pušten u saobraćaj 19.04.1894 god. A izgradnjom mosta preko Dunava, ostvarena je veza sa Beogradom 11.11.1935 god. Veza sa Novim Sadom (Kod Orlovata) je uspostavljena 15.11.1925 god.

15.09.1896 godine – Puštena je u saobraćaj pruga Velika Kikinda (Kikinda) – Karlovo  (Novo Miloševo) – Đala. Izgradnjom mosta preko Tise, kod Sente 1915 god. ostvarena  je veza sa Suboticom.

1908. godine – data je dozvola za izgradnju pruga Kikinda – Nakovo – Arad i Kikinda – Njera (Nyera). Pruge je gradio Karolj Kraušar (Kraushar). Ukupna dužina ovih pruga je bila 108 km.

29.05.1910. godine – Puštena je u saobraćaj pruga Kikinda – Njera (Nyera) .

17.10.1910. godine – Puštena je u saobraćaj pruga Kikinda – Nakovo – Arad.

1918. godine – Nakon uspostavljanja novih granica demontirana je pruga Kikinda –Njera (Nyera).

06.10.1944. godine – Prilikom povlačenja nemačke vojske 06.10.1944. godine razorene su pruge Kikinda – Segedin (Szeged) i Kikinda – Dragutinovo (Novo Miloševo).

24.11.1944. godine – Završeno je demontiranje pruge Kikinda – Nakovo. Pridobijeni materijal je iskorišćen za opravku razorenih pruga.

1945. godine – Avgusta, bombardovanjem saveznika srušen je most kod Segedina (Szeged). Nikad nije obnovljen. Vozovi saobraćaju samo od Kikinde do Siriga (Szőreg) .

1953. godine – Prestaje saobraćaj na trasi od Banatskog Aranđelova do Siriga (Szőreg).

Read More

Muzejska lokomotiva

   

Muzejska lokomotiva

  

Parna lokomotiva: serija JŽ 51

Godina proizvodnje: 1916. godine

Proizvođač: MAV Budapest.

Najveća brzina: 60 km/h

Snaga: 470 KS

Masa locomotive: 51 t

Osovinski pritisak: 10 t/osovini

Kolosek: 1435 mm

Dužina lokomotive: 10,93 m, a visina 4 m

Bilo je proizvedeno ukupno 596 lokomotiva, a JDŽ su kupile 166 komada.

Postavljena je, kao, muzejski eksponat, potpuno ispravna 08.07.1983. godine povodom obeležavanja 100 godina pruge Kikinda – Zrenjanin.

Read More